• Pozitivni uticaji slikanja •
• Kreativno stvaralaštvo smanjuje stres •
Naučnici sa Univerziteta Drexel u Filadelfiji, otkrili su da je dokazano da kreativno stvaralaštvo snižava kortizol, hormon stresa, u krvi. Istraživači su tražili od ispitanika da urade nešto kreativno. Na učesnicima je bilo šta će raditi – slikati, crtati, dizajnirati ili kolažirati. Kreativna sesija je trajala 45 minuta.
Nisu postojala uputstva šta i kako treba raditi, nije bilo tvrdnji da se stvara sjajno delo i nije bilo važno da li ste umetnički nadareni. Trebalo je da ispitanici budu kreativni samo 45 minuta. Svi učesnici su smatrali da je kreativna pauza na njih delovala smirujuće i prijatno. Važno je napomenuti da nema uticaja da li neko ima umetničko iskustvo ili ne. Umetnost kao sredstvo za uklanjanje stresa deluje na sve podjednako.
• Poboljšanje fine motoričke sposobnosti •
Kada slikate, potreban vam je različit pribor – olovka, četkica, špahtlica, ugalj, paleta, boja i slično. Koristeći alate dok slikate i hvatajući ih raznovrsnim pokretima usavršavate finu motoriku svojih ruku. Pri tome utičete na koordinaciju rada ruku i očiju. Pokreti ruku i koordinacija pokreta i oka, utiče na koordinaciju celog tela i time može da pomogne, na primer, da bolje kucate na tastaturi ili da igrate odbojku.
Slikanje i kreativnost su još korisniji za razvoj fine motorike kod dece i za njihov opšti razvoj, kaže doktor Miriam Bachman, specijalista za dečiju i adolescentu psihijatriju.
• Trening za levu i desnu hemisferu mozga •
Kada slikate, postajete kreativni , ali i dalje logično razmišljate i fokusirani ste. Rezultat: aktivirate i levu i desnu hemisferu mozga. Zašto? Centar za logično razmišljanje smešten je u levoj polovini mozga. Mašta i kreativnost se odvijaju u desnom delu mozga.
Kada slikate, pomažete da se obe polovine bliže umreže i time ojačaju veštine poput pamćenja. Kod 90% odraslih dominira jedna polovina mozga, jer smo zaboravili kako da koristimo podjednako obe polovine, kaže doktor Friedhelmu Erkensu.
• Opuštanje i oslobađanje od strahova •
Dok slikate vaš centar straha i stresa u mozgu, koji se stručno zove amigdala, je u stanju mirovanja. Slikanje pomaže da ne razmišljate stalno o svojim strahovima i problemima, već u momentima slikanja pročišćavate glavu i možete da se opustite.
Da li imate problema sa spavanjem? Pokušajte da slikate pre spavanja. Tokom tri godine posmatranja ljudi koji su bili u tranzicionim fazama, poput penzionisanja, studija Fridrih Aleksandar u Erlagenu u saradnji sa kulturno-umetničkim obrazovnim centrom muzeja u Nirnbergu, potvrdila je teoriju da umetnost umiruje.
• Bolja koncentracija i ublažavanje demencije •
Dok slikate, koncentrišete se samo na ono što želite da prikažete i stavite na papir ili platno. Vizualizujete, a zatim pokušate da primenite. Značajan spredni efekat u ovim momentima je da ovaj proces jača vaše pamćenje.
Zbog toga se osobe sa demencijom uvode u umetnost. Kada dođe do slabljenja memorije, neverbalna komunikacija pomaže ljudima sa slabijim i srednjim stepenom demencije, poboljšava komunikaciju, održava opšte dobro stanje i kvalitet života, stabilizuje odnose sa porodicom, kaže savremeni nemački gerontolog i istraživač demencije Johan Pantel.
• Postajete kreativniji i spremniji za eksperimentisanje •
Dok slikate obuzima vas kreativno-istraživački zanos stvaranja nečeg novog, upoznajete različite materijale i tehnike, učite da prikazujete nešto, razvijate svoje kreativno razmišljanje. Ova iskustva vam mogu pomoći da budete spremniji za eksperimentisanje u drugim životnim situacijama. Pratite devizu: samo probaj! Umetnik i profesor Jozef Bojs je smatrao da svako može umetnički da se izrazi, da svako može biti umetnik i naposletku da svako i jeste umetnik.
Jer, slikanje nije kao matematika – ne postoji rešenje za jedan model. Čak i sa istom tehnikom može se dobiti mnogo rezultata. Šta ima da izgubite? Tačno – ništa! Umesto toga, naučite da ne budete previše kritični prema sebi i svojim sposobnostima. Naučite da pronađete druga rešenja i shvatite da ne mora sve uvek ići po planu. I to ne samo prilikom slikanja – prenesite to shvatanje na život.
• Ispoljavanje emocija kroz sliku i oslobađanje ličnih blokada •
Da li ste stidljivi ili ponekad imate osećaj da ne možete da se izrazite onako kako bi ste želeli? Ne govorite – naslikajte! Slikom koju ste sam istvorili možete prikazati osećanja, raspoloženja, strahove i misli.
Osobe sa invaliditetom, demencijom, oni koji se ne mogu setit određenih stvari ili oni koji imaju unutrašnji konflikt, stvaranjem umetnosti lakše se nose sa unutrašnjim sukobima, jačaju samopouzdanje i bolje savladavaju izazove u svakodnevnim životnim situacijama. Zbog toga je umetnost ili umetničko delvoanje takođe oblik terapije koja se često koristi kada ljudi iscrpe maksimum u verbalnom izražavanju.
• Provodite vreme sa najbližima i razvijate socijalne karakteristike •
Slikanje je idealan hobi za svakodnevan život pun stresa. Možete slikati u paru, u grupi, sa porodicom, decom, bilo gde i bilo kada, i razvijati svoje komunikacione veštine, jer, slikajući zajedno sa drugima, neizbežno ulazite u razgovor o svojim umetničkim delima i razmenjujete ideje i uspostavljate nove društvene kontakte.
Pored razvijanja socijalnih karakteristika slikanjem u grupi, naročito kod dece, razvijamo toleranciju i samokritičnost. Slikanje je istovremeno, način da se stekne drugačija perspektiva: „Matija boji automobil drugačije od mene – ali to je u redu, ili je možda još bolje?“